Jesenji Krstovdan, poznat i kao Vozdviženje časnog Krsta, obeležava se 27. septembra (14. septembra po julijanskom kalendaru). To je jedan od važnijih crkvenih i narodnih praznika, posvećen Časnom i Životvornom Krstu Gospodnjem.
Istorijski značaj praznika
Prema predanju, u 4. veku pronađen je krst na kojem je bio razapet Isus Hristos. Ovaj događaj vezuje se za caricu Jelenu, majku cara Konstantina Velikog. Prema legendi, starac po imenu Juda otkrio je mesto na Golgoti gde je bio zakopan Hristov krst, ispod hrama boginje Venere.
Kada su iskopana tri krsta, patrijarh Makarije ih je prinosio telu pokojnika. Tek na dodir trećeg krsta pokojnik je oživeo, čime je potvrđeno da je to bio Časni i Životvorni Krst.
Kasnije, u 7. veku, krst je bio odnet u Persiju, ali ga je vizantijski car Iraklije vratio u Jerusalim 628. godine. Predanje kaže da je mogao da ga ponese tek kada je to učinio ponizno, bos i u jednostavnoj odeći, poput Hrista.
Običaji na Jesenji Krstovdan
Za razliku od mnogih praznika, kada se ne preporučuje rad, za Krstovdan se smatra da je dobro urediti kuću i spremiti je za zimu. Vernici veruju da će tako obezbediti blagostanje i mir u domu.
Takođe, Krstovdan je strogi post. Mnogi vernici tog dana poste uz hleb i grožđe.
Poseban običaj vezan je za berbu bosiljka. On se posvećuje u crkvi i smatra se biljkom koja donosi sreću, štiti od negativne energije i unosi blagoslov u dom.
Narodna verovanja i prognoze za zimu
Narod je ovaj praznik oduvek vezivao i za vremenske prognoze:
- Oblačno vreme – najavljuje zimu bogatu snegom.
- Suvo vreme – znak je da će godina biti sušna.
- Kiša – obično označava blagu zimu.
- Grmljavina – verovalo se da donosi plodnu godinu.
- Ako laste ostanu do Krstovdana, zima će biti blaga.
Postoji i posebno verovanje da osobe rođene na Krstovdan nose „senku Časnog Krsta“ i imaju veću duhovnu odgovornost pred Bogom.
Dva Krstovdana u godini
Osim jesenjeg, postoji i zimski Krstovdan (18. januar), dan uoči Bogojavljenja. Tada se u crkvi krst stavlja u vodu, a prema narodnom verovanju, ako se voda smrzne – godina će biti rodna, dok nesmrznuta voda nagoveštava oskudicu.
Zaključak
Jesenji Krstovdan nije samo dan posta i molitve, već i prilika da se obnovi dom, osnaži vera i podseti na snagu Hristove žrtve. Običaji i narodne prognoze koje prate ovaj praznik čine ga jedinstvenim spojem duhovne i kulturne tradicije, duboko ukorenjene u život naroda na Balkanu.
