Mnogi su čuli da “srce strada od brige” ili da “želudac boli od neizgovorenih reči”. Iako ove izreke zvuče metaforično, savremeni medicinski i psihološki istraživači potvrđuju da između emocija i fizičkog zdravlja postoji stvarna povezanost. U nastavku ćemo razmotriti na koji način, zašto i do koje mere emocije mogu da utiču na zdravlje organa, kao i šta možemo preduzeti da održavamo i mentalno i fizičko blagostanje.
Šta kažu naučni dokazi
- Veza između psihološkog stresa i bolesti srca
Studije pokazuju da hronični stres, anksioznost ili depresija značajno povećavaju rizik od bolesti srca. Psihološko stanje utiče na kardiovaskularni sistem putem hormona stresa (kao što je kortizol), povećanog krvnog pritiska i upalnih procesa. - Emocionalna regulacija i fizičko zdravlje mozga
Istraživanja su pokazala da je sposobnost regulacije emocija povezana sa zdravljem mozga — na primer, veći volumen materije u određenjima poput amigdale povezan je sa time da osoba bolje upravlja emocijama, što se dalje reflektuje na opšte fizičko zdravlje. - Pozitivne emocije i imunološki odgovor
Istraživanja potvrđuju da ljudi sa izraženijom sposobnošću da doživljavaju i neguju pozitivne emocije imaju bolju otpornost na infekcije, bolji imunološki odgovor i manju verovatnoću da pate od hroničnih bolesti. - Veza između emocionalne patnje i gastrointestinalnih problema
Iako direktne studije koje potvrđuju da “neuravnotežene emocije uzrokuju čir na želucu” nisu dovoljne, postoje dokazi da stres, anksioznost i emocionalna napetost mogu značajno pogoršati simptome gastritisa, sindroma iritabilnog creva i drugih stanja digestivnog sistema. - Model povezanosti psihološkog i fizičkog zdravlja
U okviru biopsihosocijalnog modela zdravlja smatra se da naši emocionalni i mentalni obrasci (stres, potiskivanje emocija, netretirane traume) utiču na ponašanje (ishrana, san, fizička aktivnost), na hormonalne i imunološke puteve, što zajedno može povećati rizik od bolesti.
Razmatranje tvrdnji iz narodne medicine
Dok mnoge tradicionalne i alternativne teorije povezuju određene organe sa određenim emocijama (npr. “jetra bijesa”, “želudac od brige”), važno je razlikovati simboličko i metaforičko tumačenje od dokazane medicinske povezanosti.
- Metafore mogu pomoći da razumemo kako osećamo bol i stres, i mogu biti korisne u terapiji.
- Međutim, tvrdnje da određena emocija direktno uzrokuje bolest određenog organa — bez jasnih naučnih dokaza — treba uzimati sa oprezom.
- Neki delovi jezičkog i tradicionalnog nasleđa prenose poruke koje ljudi doživljavaju intuitivno, ali nisu zamenjive za medicinsku dijagnozu i lečenje.
Prakticni saveti za emocionalno i fizičko zdravlje
Da bismo smanjili negativne efekte potisnutih emocija i stresa, bilo bi korisno:
- Razvijajte emocionalnu svest
Vodite dnevnik emocija, praktikujte introspekciju ili se posvetite terapiji kako biste prepoznali šta osećate i zbog čega, umesto da potiskujete emocije. - Tehnike opuštanja i regulacije stresa
Joga, meditacija, duboko disanje, šetnje u prirodi — sve su to korisne metode za smanjenje stresa koji može štetiti srcu, cirkulaciji i imunom sistemu. - Zdrave navike
Kvalitetan san, uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost služe kao štit protiv efekata hroničnog stresa i negativnih emocija. - Komunikacija
Razgovarajte sa bliskim osobama ili stručnjacima kada ste povređeni ili uznemireni — neizgovorene reči i emocije koje se nakupljaju često dovode do unutrašnjih napetosti.
Zaključak
Emocije i telo su duboko povezani. Naučna istraživanja potvrđuju da potiskivanje stresnih ili bolnih emocija može doprineti različitim zdravstvenim problemima, i da je emocionalno blagostanje važan deo očuvanja fizičkog zdravlja.
Međutim, tvrdnje da određene emocije doslovno “uništavaju” određene organe treba koristiti pažljivo i promišljeno — najbolje kao simboličke misli koje mogu biti podsticaj za brigu o sebi, a ne zamena za stručni medicinski savet.
