Svake jeseni, dok se dani skraćuju, a zalasci sunca postaju sve raniji, dolazi trenutak koji mnoge zbuni: prelazak na zimsko računanje vremena. Iako se radi o samo jednom satu razlike, ta promena iz godine u godinu izaziva pometnju – od kašnjenja na posao, preko promene raspoloženja, do poremećenog sna.
Ali zašto uopšte još pomeramo kazaljke, i kako taj sat viška zaista utiče na nas?
Kratak istorijat: Zašto je uopšte uvedeno zimsko i letnje računanje vremena?
Ideja o pomeranju sata nije novost modernog doba – potiče još iz 18. veka, a širu primenu dobila je tokom Prvog svetskog rata. Cilj je bio jednostavan: maksimalno iskoristiti dnevno svetlo kako bi se smanjila potrošnja energije. Letnje računanje vremena donosi više svetla uveče, dok zimsko vraća kazaljke unazad i prilagođava nas ranijim jutrima.
U teoriji, ovo je imalo smisla u vremenu kada su se ljudi oslanjali na prirodnu svetlost. Međutim, u 21. veku, gde većina nas boravi u zatvorenom prostoru pod veštačkim svetlom, ta ušteda energije postaje diskutabilna.
Negativni efekti pomeranja sata
Iako se zimsko računanje vremena doživljava kao „dobit“ jer dobijamo jedan dodatni sat sna, brojna istraživanja ukazuju na to da čak i mala promena u ritmu može imati negativne posledice po zdravlje i produktivnost.
Evo nekoliko potencijalnih problema koje stručnjaci povezuju sa sezonskim pomeranjem sata:
- Poremećaj sna – unutrašnji biološki sat ne reaguje uvek lako na promenu.
- Pad koncentracije – posebno izražen kod dece i starijih osoba.
- Privremena anksioznost i razdražljivost – zbog smanjenog dnevnog svetla i promenjenog bioritma.
- Veća učestalost saobraćajnih nezgoda – naročito u danima nakon promene vremena.
Upravo zato je Evropska unija 2019. godine pokrenula inicijativu za ukidanje pomeranja sata, ali zemlje članice još nisu postigle dogovor o tome da li žele trajno letnje ili zimsko računanje vremena. Do tada, kazaljke i dalje plešu napred-nazad svake godine.
Kada prelazimo na zimsko računanje vremena 2025?
U nedelju, 26. oktobra 2025. godine, u 3:00 ujutro, sat će se pomeriti unazad na 2:00. Ovo znači da ćemo “dobiti” dodatni sat spavanja.
Većina digitalnih uređaja, kao što su telefoni i računari, automatski prilagođavaju vreme. Ipak, analogni satovi, zidni satovi i kućni aparati moraju se ručno podesiti.
Kako olakšati prelazak na zimsko računanje vremena?
Iako se radi o maloj promeni, naš organizam to često doživljava kao mini „džet-leg“. Evo nekoliko korisnih saveta kako da lakše prebrodite ovaj prelaz:
1. Pripremite telo nekoliko dana ranije
Počnite da odlazite na spavanje 15–20 minuta ranije svake večeri tokom nedelje koja prethodi promeni sata.
2. Izbegavajte kasnu konzumaciju kofeina i tešku hranu
Kafa, energetski napici i kasna večera mogu dodatno poremetiti san.
3. Iskoristite dnevno svetlo
Provedite više vremena na otvorenom tokom dana. Sunčeva svetlost pomaže telu da uskladi unutrašnji ritam.
4. Održavajte stabilnu rutinu
Nastavite sa redovnim vremenima za obroke, vežbanje i spavanje – to pomaže telu da se adaptira.
5. Ne forsirajte sebe
Ako se osećate umorno, odvojite vreme za odmor. Prilagođavanje može potrajati nekoliko dana.
Da li je zimsko računanje vremena i dalje neophodno?
Većina građana smatra da pomeranje sata više šteti nego koristi, naročito u savremenom društvu koje funkcioniše nezavisno od dnevne svetlosti. Uz brojne tehničke inovacije, ekonomsku digitalizaciju i fleksibilnije radno vreme, mnogi se pitaju: da li je vreme da zimsko računanje vremena ode u istoriju?
Dok institucije odlučuju o njegovoj sudbini, ostaje nam da svake godine prihvatimo ovu promenu – i možda je iskoristimo kao priliku za dodatni san, mirno jutro i male promene koje nas mogu učiniti zdravijima i fokusiranijima.
Zaključak: Sat vremena više – ali i više razloga da mislimo o sebi
Zimsko računanje vremena možda jeste relikt prošlih vremena, ali dok je još među nama, možemo ga iskoristiti na najbolji mogući način. Ne samo da dobijamo dodatni sat za odmor, već imamo i priliku da zastanemo, oslušnemo potrebe svog tela i unesemo ravnotežu u svakodnevicu.
Promena ne mora da bude stres – može biti poziv da se usporimo, prilagodimo i poslušamo sopstveni ritam. U svetu koji stalno juri napred, jedan sat unazad može biti pravo malo blago.
