Uvod – mirni signali u napetim vremenima
Francusko Ministarstvo zdravlja je izveštavalo regionalne zdravstvene agencije da bolnice budu spremne za “veliku vojnu angažovanost” do marta 2026. godine. Ovaj potez ukazuje na strateško planiranje koje prelazi granice uobičajene pripreme — ali šta zapravo znači i zašto su vlasti tako ozbiljne?
“Vojna funkcija” u civilnim bolnicama
Prema pismu od 18. jula, bolnice treba da se pripreme za zbrinjavanje francuskih i stranih vojnika u slučaju velikih neprijateljskih dejstava. Plan uključuje kapacitet za zbrinjavanje između 10.000 i 15.000 ranjenih tokom trajanja od 10 do 180 dana . Dodatno, predloženo je postavljanje punktova za stabilizaciju blizu luka, aerodroma i železničkih čvorišta radi brzog prevoza
Ministričini razlozi – priprema, ne panika
Ministarka zdravlja Catherine Vautrin je objasnila da je ovo deo normalne prakse anticipacije — “poput strateškog skladištenja,” rekla je, podsećajući na nepretegnutu problematiku imobilizacije zdravstvenog sistema tokom pandemije COVID‑19 . Navela je da se plan ne odnosi na konkretne pretnje već na širok spektar potencijalnih rizika — od prirodnih katastrofa do bioloških incidenata i kriznih situacija
Vojna realnost i zdravstvo – širi kontekst
Evropa se suočava s geopolitičkom nestabilnošću u svetlu rusko‑ukrajinskog rata i NATO zabrinutosti zbog vežbi Zapad 2025. Zapadne zemlje, uključujući Francusku, pojačavaju svoje strategije: jačaju nacionalnu odbranu, radi se na civilnim pripremama, pa i zajedničkim nuklearnim dogovorima
Šta bolnice moraju da učine – konkretne smernice
- Fleksibilnost kapaciteta – bolnice moraju moći brzo transformisati odeljenja u trauma jedinice i prilagoditi osoblje prema iznenadnim promenama u potražnji
- Rad na obuci – medicinsko osoblje treba da bude osveženo o postupcima za rada pod ratnim uslovima, uključujući traumu, stres i rehabilitaciju
- Logistika i transport – uspostavljanje “medicinskih centara” uz ključne transportne tačke olakšava prijem, stabilizaciju i prevoz pacijenata
Šira lekcija – zdravstvo kao stub nacionalne otpornosti
Ovaj plan je primer kako država planira otpornost i u mirnim vremenima. Lekcije iz prošlosti — posebno tokom pandemije — jasno pokazuju koliko je važno imati sisteme koji mogu brzo odgovoriti na sve vrste vanrednih situacija. Vođenje brige o zdravlju u kriznim vremenima nije dank ndaj opasnosti — to je odgovornost, planirana i transparentna.
Zaključak – planiranje smanjuje šok
Francuski potez pokazuje da je spemnost na krizu ravno odgovornom upravljanju. Planiranje bolnica, podizanje kapaciteta, obuka osoblja i logistička podrška nisu pripremanje za rat — to je priprema za svaki oblik moguće katastrofe. Zdravstvo je stub koji čuva zajednicu, a ovakvi planovi ga čine čvršćim.
