Parkinsonova bolest je progresivni neurološki poremećaj koji se najčešće povezuje sa drhtanjem ruku i poteškoćama u kretanju. Međutim, ono što mnogi ne znaju jeste da se prvi simptomi ove bolesti mogu javiti godinama pre nego što postanu jasno uočljivi – i često dolaze u veoma suptilnim oblicima.
Rana dijagnoza Parkinsonove bolesti može značajno doprineti kvalitetu života obolelih i pomoći u usporavanju njenog napredovanja. Zbog toga je važno obratiti pažnju na određene signale koje telo (i um) šalju – čak i tokom sna.
1. Neobični snovi i pokreti u snu: Šta vam podsvest poručuje?
Jedan od ranih simptoma Parkinsonove bolesti može biti REM poremećaj ponašanja u snu. To se ogleda kroz:
- nagle pokrete rukama i nogama tokom sna (npr. zamahivanje, udaranje),
- izražene, često neprijatne snove,
- govorenje u snu, pa čak i ispadanje iz kreveta.
Ovakvo ponašanje često prethodi klasičnim simptomima Parkinsonove bolesti – poput drhtanja ili ukočenosti – i može se pojaviti godinama ranije.
Ako partner primećuje da se tokom sna ponašate neuobičajeno, važno je da to shvatite ozbiljno. Poremećaji REM faze sna nisu retkost, ali ako su učestali i intenzivni, savetuje se razgovor sa neurologom ili specijalistom za poremećaje spavanja.
2. Dugotrajan zatvor – simptom koji mnogi ignorišu
Problemi sa varenjem, posebno uporan zatvor, mogu biti jedan od ranih pokazatelja Parkinsonove bolesti. Ovaj simptom se često javlja godinama pre nego što se pojave motorički problemi, a nastaje usled smanjenog rada nervnog sistema u crevima.
Zašto je ovo važno?
- Zatvor može otežati apsorpciju lekova, što dodatno komplikuje terapiju.
- Ignorisanje ovog problema može odložiti dijagnozu.
Ako imate hronične probleme sa stolicom, koji traju duže od nekoliko nedelja, svakako se obratite lekaru. Zatvor je čest simptom i kod drugih stanja, ali u kombinaciji sa drugim ranim znakovima može ukazivati na neurološke promene.
3. Promene u rukopisu – više od estetskog problema
Jedan od zanimljivih i često zanemarenih ranih simptoma Parkinsonove bolesti jeste mikrografija – pojava u kojoj rukopis postaje:
- sitniji,
- zbijeniji,
- manje čitljiv.
Ove promene se dešavaju usled smanjenog mišićnog tonusa i problema sa finim motornim veštinama. Osobe koje su ranije imale uredan, čitljiv rukopis mogu primetiti da im slova postaju sve manja i gušća, čak i pre nego što primete tremor.
Ako primetite ovakve promene, posebno u kombinaciji sa drugim simptomima, to je znak da treba potražiti savet neurologa.
Parkinsonova bolest: Šta dalje nakon dijagnoze?
Iako za sada ne postoji lek koji potpuno leči Parkinsonovu bolest, pravovremeno otkrivanje i odgovarajuća terapija mogu značajno usporiti njeno napredovanje i poboljšati kvalitet života.
Savremene terapije obuhvataju:
- lekove koji povećavaju nivo dopamina u mozgu,
- fizioterapiju i vežbe za poboljšanje pokretljivosti,
- pravilnu ishranu i brigu o mentalnom zdravlju,
- psihološku i emocionalnu podršku.
Važno je da pacijenti ne osećaju stid ili strah – Parkinsonova bolest je hronično, ali upravljivo stanje. Što se ranije prepozna, veće su šanse za dug i kvalitetan život.
Zaključak: Slušajte svoje telo – i snove
Parkinsonova bolest može početi mnogo pre nego što primetite prve jasne znake. Neobični snovi, promene u rukopisu i hronični zatvor nisu nužno razlog za paniku – ali jesu poziv na pažnju. Redovne kontrole, otvoren razgovor sa lekarom i praćenje promena u svakodnevnom funkcionisanju ključ su za ranu dijagnozu i efikasnije lečenje.
