Srčane bolesti i dalje su vodeći uzrok smrti u svetu, a veliki deo tih oboljenja rezultat je loših navika koje svakodnevno ponavljamo. Iako simptomi često ne postoje u ranoj fazi, oštećenje srca se vremenom akumulira i može imati ozbiljne posledice — uključujući srčani ili moždani udar.
Dr Džeremi London, sertifikovani kardiohirurg iz Džordžije, svakodnevno vidi posledice ovih navika na operacionom stolu. Zbog toga je na svom Instagram profilu podelio listu šest stvari koje on lično izbegava, kako bi sačuvao zdravlje svog srca.
Ove preporuke su jednostavne, ali moćne. Evo šta izbegava – i zašto biste možda i vi trebalo da razmislite o istom.
1. Alkoholna sredstva za ispiranje usta
Iako deluju kao higijenska navika, prečesto korišćenje antiseptičkih sredstava za ispiranje usta može imati neočekivane posledice po srce. Ova sredstva ne razlikuju „dobre“ i „loše“ bakterije – uništavaju sve, uključujući one koje su važne za proizvodnju azot-monoksida, supstance koja pomaže u širenju krvnih sudova i regulaciji krvnog pritiska.
Studije su pokazale povezanost između svakodnevne upotrebe takvih sredstava i povišenog krvnog pritiska.
Savjet: Koristite sredstva za ispiranje usta umerenije ili se odlučite za prirodnije alternative.
2. Pušenje i upotreba elektronskih cigareta (vaping)
Nema dileme – pušenje je jedna od najštetnijih navika za zdravlje srca. Nikotin sužava krvne sudove i povećava pritisak, a toksini iz duvanskog dima direktno oštećuju zidove arterija.
Elektronske cigarete nisu bezopasna zamena – istraživanja pokazuju da su korisnici vape proizvoda skloniji razvoju srčane insuficijencije i poremećaja funkcije krvnih sudova.
Savjet: Ako pušite, potražite podršku u prestanku – postoje brojne besplatne aplikacije i savjetovališta koje vam mogu pomoći.
3. Konzumacija alkohola
Iako se ranije govorilo o „koristima umerenog unosa alkohola“, novija istraživanja i preporuke Svetske zdravstvene organizacije jasno poručuju: nijedna količina alkohola nije u potpunosti bezbedna.
Dr London se lično odrekao alkohola pre tri godine i kaže da je to bila jedna od najboljih odluka za njegovo zdravlje.
“Alkohol je toksičan za svaku ćeliju u telu”, ističe on.
Savjet: Ako pijete, neka to bude umereno i retko – i po mogućstvu uz hranu.
4. Gazirani napici i sokovi sa dodatim šećerom
Zovu ih „tečnosti smrti“ – možda zvuči dramatično, ali gazirani napici su zaista povezani sa povećanim rizikom od gojaznosti, dijabetesa i srčanih bolesti. Čak i bez obzira na fizičku aktivnost, svakodnevno konzumiranje slatkih pića šteti vašem srcu.
Savjet: Voda, biljni čajevi i prirodni sokovi bez dodatog šećera su mnogo bolji izbor.
5. Proizvodi od rafinisanog belog brašna
Proizvodi kao što su beli hleb, testenina i peciva ne sadrže vlakna, minerale i vitamine koji se nalaze u integralnim žitaricama. Takva ishrana može doprineti povišenom holesterolu i lošem metabolizmu.
Savjet: Zamenite rafinisano brašno integralnim – birajte proizvode od celog zrna gde god možete.
6. Ultraprocesuirana hrana
Brza hrana, grickalice, gotova jela i industrijski proizvodi sadrže velike količine soli, šećera, zasićenih masti i aditiva. Redovno konzumiranje ovakve hrane povećava rizik od srčanih bolesti i skraćuje životni vek.
Savjet: Fokusirajte se na „pravu“ hranu – onu koju biste našli na pijaci, a ne u zamrzivaču supermarketa.
Zaključak: Male promene, velika razlika
Zdravlje srca ne zavisi od jedne odluke, već od skupa svakodnevnih navika. Ako se prepoznajete u nekoj od ovih tačaka, nije kasno da napravite promenu. Počnite postepeno, i budite dosledni.
Srce vam neće odmah zahvaliti – ali jednog dana hoće.
