Murali koji dele grad: Jesmo li zaboravili šta znači poštovanje?
Murali koji dele – od Sarajeva do Banja Luke
Zidovi govore. Njihove poruke mogu pomiriti srce, podsetiti na bol, ali i rasparati poverenje. Nedavno oslikani mural Ratka Mladića u Banja Luci, koje gradonačelnik odbija ukloniti, izazvao je žestoke reakcije, posebno u Sarajevu i među povratnicima. Nasuprot tome, u Sarajevu je osvanula toplina i sećanje u vidu murala Milana Mladenovića, jednog od retkih umetnika koji je svojim delom branio razumevanje i mir.
Sarajevo: Po čast simbolu ljubavi i pravde
Sarajevo je krenulo putem pomirenja kroz umetnički izraz. U naselju Kovačići, na zidu gde je Milan Mladenović živeo kao dete, oslikan je mural sa njegovim likom i stihovima iz pesme „Sarajevo“ . Mladenović je bio frontmen EKV, poznat po antiratnim nastupima, uključujući čuveni „YUTEL za mir“ i Rimtutituki, te se svojom umetnošću čvrsto povezao sa gradom tokom ratnih godina . Mural je delo kolektiva Obojena klapa i umetnika Rijada Hadžića u okviru inicijative “Muzej devedesetih”
Banja Luka: Kada zidovi šapuću prošlost
U naselju Mejdan (bivše Obilićevo) osvanula je slika Ratka Mladića, osuđenog za genocid, na zgradi javne kuhinje “Mozaik prijateljstva” . Ovo je izazvalo ogorčenje, jer mural predstavlja glorifikaciju zločinca, što je zabranjeno zakonom o negiranju i veličanju ratnih zločina . Udruženja povratnika su naglasila da mural izaziva strah, slabi povratak i obesnažuje mlade da ostanu u svom gradu . Ipak, gradonačelnik Draško Stanivuković je odbio ukloniti mural:
„Nećemo ukloniti mural.“ Legalni organi su prebacili odgovornost na lokalnu zajednicu i sami interesenti . Stručnjaci i pravnici smatraju da je reč o krivičnom delu i zahtevaju reakciju Tužilaštva BiH .
Šta nam govore ovi murali?
Mural Poruka / simbol Reakcija
Milan Mladenović (Sarajevo) Umetnost pomirenja, prkos života, zahvalnost gradu Inspirativan, osećaj zajedništva
Ratko Mladić (Banja Luka) Parodija istorijskog pamćenja, negiranje žrtava Polarizuje, straši, izaziva legalne dileme
Murali nisu samo umetnost – oni su dokumenti vremena. Milanov mural poziva na slogu, podseća da umetnost gradi mostove. Mladićev mural, nasuprot tome, otvara stare rane, simptom je nerazrešenih bolova i otpora prema suočavanju s prošlošću.
Zaključak: Zašto je važno kako se podsećamo
Generacije odrastaju gledajući zidove. Poruke koje se tamo prenose oblikuju društvo. Kada gradonačelnik kaže: “Nećemo ukloniti mural”, to nije puka administrativna odluka – to je stav o tome čija se priča prenosi. Poštovanje žrtava mora imati prioritet. Umetnost ne sme postati sredstvo za iskrivljavanje istorije ili slavu zločina.
Na kraju, ostaje pitanje:
Koja je vaša poruka zidovima koje svakodnevno gledate?
Umetnost koja povezuje – kao u Sarajevu – budi nadu. Ali umetnost koja deli – kakva je ionako već tu – treba da izazove promenu, ne da ćuti.