U toku je jedna od najvećih istraga u poslednjoj deceniji koja potresa sektor infrastrukturnih investicija u Srbiji. U fokusu je rekonstrukcija železničke pruge Novi Sad – državna granica sa Mađarskom (Kelebija), kao i izgradnja stanice u Novom Sadu, a pod lupom su troškovi koji su, prema sumnjama nadležnih organa, višestruko premašili planirani budžet.
Tragedija koja je pokrenula lavinu pitanja
Dana 1. novembra 2024. godine, u Novom Sadu se dogodila tragedija kada se urušila nadstrešnica na novoizgrađenoj železničkoj stanici, pri čemu je, prema dostupnim informacijama, život izgubilo 16 osoba. Taj događaj je bio inicijalna kapisla za pokretanje detaljne istrage nadležnih institucija, uključujući i Tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK).
Ubrzo nakon toga, u javnost su dospeli dokumenti koji ukazuju na moguće nepravilnosti u sprovođenju projekta čija je vrednost premašila 1,16 milijardi dolara. Od tog iznosa, više od 1,01 milijarda dolara odnosila se na izvođenje radova, uključujući i dobit izvođača – u ovom slučaju kineskih kompanija CRIC i CCCC, koje su bile glavni nosioci radova.
Ko su osumnjičeni?
Među osobama koje se nalaze pod istragom JTOK-a su i bivši visoki zvaničnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Imena poput Tomislava Momirovića, Gorana Vesića, njihove pomoćnice Anite Dimoski, kao i bivšeg direktora “Infrastrukture železnice Srbije” Nebojše Šurlana, pominju se u kontekstu ozbiljnih optužbi.
Prema navodima iz istrage, u periodu od novembra 2020. do marta 2024. godine, postoji osnovana sumnja da su službeni položaji korišćeni za netransparentne pregovore, pogodovanje određenim firmama i omogućavanje prekomernog trošenja javnih sredstava.
Fiktivni radovi i dupliranje troškova?
Jedna od ključnih tačaka istrage odnosi se na navodno dupliranje naplata za već ugovorene ili izvedene radove, koji su kasnije prikazivani kao dodatni. Na taj način, prema informacijama iz istrage, država je potencijalno oštećena za više od 115 miliona dolara.
Ovo postavlja ozbiljna pitanja o nadzoru nad realizacijom velikih infrastrukturnih projekata u Srbiji, transparentnosti u radu sa međunarodnim izvođačima, kao i odgovornosti onih koji su trebali da nadgledaju tok i kvalitet izvođenja radova.
Kako dalje?
Istraga još uvek traje, a javnost sa pravom očekuje odgovore na brojna pitanja. Pre svega – ko je odgovoran za propuste koji su doveli do gubitka života, i kako je moguće da se budžet ovako obimnog projekta značajno premaši, a da to ostane neprimećeno do trenutka tragedije?
Očekuje se i da će naredni meseci doneti više informacija, a potencijalno i konkretne pravne posledice za aktere koji se dokažu kao odgovorni.
Zaključak
Ovaj slučaj još jednom ističe značaj javne kontrole, transparentnosti u trošenju budžetskih sredstava, i potrebu za jačanjem institucija koje bi trebalo da nadgledaju velike infrastrukturne investicije. Građani Srbije zaslužuju da znaju kako se troši njihov novac i da imaju poverenje u bezbednost javnih objekata koje koriste svakodnevno.
