Prije desetak dana, svratio sam do obližnje trafike da kupim cigarete, žvake i još ponešto. Platio sam račun stoevroskom novčanicom, ali tek kasnije sam shvatio da je radnica greškom vratila i kusur i pun iznos koji sam dao – praktično sam dobio 100 eura viška.
U tom trenutku nisam rekao ništa. Iskoristio sam novac za večernji izlazak s društvom – častio sam sve redom, uživao u momentu i ponašao se kao “kralj večeri”. Nije mi palo na pamet koliku štetu je ta greška mogla izazvati drugoj osobi.
Nekoliko dana kasnije, svratio sam ponovo na istu trafiku, ali tamo je radila druga osoba. Kad sam pitao gdje je prethodna radnica, odgovor koji sam dobio me zatekao – dobila je otkaz zbog manjka u kasi.
Tada me preplavio osjećaj krivice. Taj višak novca koji sam doživio kao “dobitak” bio je zapravo nečija greška, a posledice te greške neko je morao da plati – doslovno. Nisam mogao da se ne zapitam: da sam odmah reagovao i vratio višak, bi li ta osoba zadržala posao?
Zaključak:
Ova situacija me naučila važnu lekciju o poštenju, odgovornosti i empatiji. Ponekad male, impulsivne odluke mogu imati velike posljedice za druge. Nadam se da će moja priča podstaći bar nekoga da u sličnoj situaciji postupi drugačije nego ja.
