⚖️ Ispovijest najpoznatijeg zatvorenika u BiH: “Da sam znao šta je zatvor, ne bih to nikada uradio”

Fikret Hadžić, poznatiji kao Hadžija iz Lukavca, jedno je od najpoznatijih imena u zatvorskom sistemu Bosne i Hercegovine. Osuđen na 24 godine zatvora zbog trostrukog ubistva 1997. godine, Hadžić danas izdržava kaznu u Kazneno-popravnom zavodu u Tuzli.

U intervjuima koji povremeno dospeju u javnost, govori otvoreno o svojoj prošlosti – nekada bez kajanja, a danas s dozom samokritike i gorčine.

🧩 Život pre zatvora: od ugostitelja do optuženika

Pre tragičnih događaja, Hadžić je bio vlasnik restorana u Lukavcu. Po sopstvenim rečima, lokal su često posećivala trojica braće i njihovi prijatelji, čije je ponašanje, kako kaže, remetilo atmosferu.

“Znaš kad ti uđu u restoran s litrom u ruci, a na nogama rudarke. Kad se oni pojave, svi kulturniji gosti izađu napolje”, ispričao je Hadžić.

Iako nikada pre toga nije bio osuđivan – ni krivično ni prekršajno – sukob koji je eskalirao te kobne noći završio se tragedijom. Trojica muškaraca su izgubila život, a Hadžić je osuđen na 24 godine zatvora.

⏳ 24 godine iza rešetaka: Cena impulsa

Najveći deo kazne Hadžić je proveo u KPZ Zenica (18 godina), a trenutno se nalazi u KPZ Tuzla. Tokom godina, njegovo viđenje vlastitog čina se menjalo.

“Ma kakvi, da sam znao šta je zatvor, ne bih nikad ovo uradio… Ode ti 23 godine, 24… Mogao sam raditi… Ali, gotovo je. Kasno je sada vikati i kajem se, i ne kajem se”, rekao je.

Ova rečenica – puna kontradikcija, istine i unutrašnjeg sukoba – odražava dilemu mnogih koji su impulsivne odluke platili godinama slobode.

📰 Medijska pažnja i kontroverza

Hadžić je tokom godina postao medijski poznat kao jedan od najkontroverznijih zatvorenika u BiH. Njegova iskrenost i direktnost izazivaju oprečne reakcije – od osude do znatiželje.

Ipak, bez obzira na lična osećanja, jedno ostaje jasno: njegova priča je upozorenje o tome kako jedan trenutak može zauvijek promeniti život – i onaj počinitelja, i žrtava, i njihovih porodica.

🧠 Zaključak: Zatvor kao mesto za razmišljanje

Bez obzira na prošlost, svaka priča iz zatvorskih zidova nosi i elemente lične transformacije, introspekcije i životnih lekcija. U slučaju Hadžića, to je spoznaja da ništa ne može vratiti izgubljene godine, ali i da je kasno za opravdanja kada su posledice već nastupile.

🔎 Ovo nije priča o opravdanju – već o posledicama. Zločin nikada ne donosi rešenje. Samo prazninu, bol i vreme koje više niko ne može vratiti.
📌 Napomena za čitaoce: Ovaj tekst ima informativni karakter i ne glorifikuje nijedan oblik nasilja. Cilj je osvetliti složene ljudske priče kroz prizmu odgovornosti, pravde i posledica.