„Mogu da radim šta želim“ – Adam Adaktar ponovo šokirao javnost kontroverznom izjavom o parkiranju za invalide

Samoproklamovani „bog obrva“, Adam Adaktar, često privlači pažnju svojim provokativnim izjavama i osebujnim ponašanjem. Najnovija izjava koja ga je ponovo dovela u centar medijske pažnje glasi: „Ako nemam svoje parking mesto, pozajmiću mesto za invalide.“ Ove reči izazvale su širok odjek – od osuda do rasprava o društvenoj odgovornosti.

Šta je rekao?
Adaktar je izjavio:

„Ljudi mogu da misle šta žele, a ja mogu da radim šta želim. Recimo, ako nemam svoje parking mesto, pozajmiću mesto za invalide… Ponekad možeš videti moj auto na mestu za invalide jer nisam stigao da se parkiram na drugo mesto. Ako to u svom mozgu uspeš da svariš… ja ću biti jedna divna osoba za tebe.“

Pridodao je i komentar o ljudima koje smatra „nebitnim“, čime je dodatno pojačao negativan ton.

Javna reakcija
Poznati mediji i javne ličnosti nisu ostali ravnodušni:

Dea Đurđević je na svom Instagramu reagovala sa strepnjom: “Sramota. Neko ne može da ‘pozajmi’ parking mesto koje je potrebno osobi u kolicima…”
Mondo.rs piše da je javnost zgrozena: “Ovo je neverovatno sebično – mocking invalid people for mere convenience.”
Na društvenim mrežama vladao je pravi revolt, uz komentare poput: “Ako ne postoji kazna, bahatost raste.”
Šta stručnjaci i zakon kažu?
Paraolimpijac Petar Milenković ukazuje na težinu problema:
Trenutna kazna za parkiranje na mesta za invalide iznosi oko 5.000 dinara, a smanjuje se na 2.500 ako se plati brzo — što je, po njemu, minimalno.
Smatra da bi kazna od 100.000 dinara znatno smanjila kršenje pravila.
Lokalne inicijative, poput one u Opovu, postavile su znake sa pitanjem “Želiš li da menjamo mesto?” kako bi skrenule pažnju i podigle svest o značaju poštovanja tih mesta
Zašto je ova izjava problematična?
Invalidska parkirna mesta su nužna za pristupnost — ne predstavljaju privilegiju, već osnovno pravo za osobe sa smanjenom pokretljivošću.
Izjava potkopava društvene norme solidarnosti — šalje poruku da vlastiti komfor može biti iznad prava drugih.
Bez dovoljno strogih kazni, takvo ponašanje ostaje nekažnjeno i podstiče bahatost.
Šta možemo učiniti?
Sveti se promena zakona: Povećanje kazni i bolja kontrola parking mesta.
Edukacija i senzibilizacija građana: Umesto indiferentnosti – osvestiti sugrađane o posledicama njihovih postupaka.
Podrška inicijativama poput poruka javnim apelima, transparentnim znakovima i lokalnim akcijama.
Zaključak
Adam Adaktar je ponovo uspeo da „razbudi“ javnost. Ali ova situacija otvara širu debatu — o društvenoj odgovornosti, empatiji i kutizaciji privilegije. Ako želimo inkluzivnije i saosjećajnije društvo, moramo jasno reći: „Možda možeš raditi šta želiš, ali to ne znači da možeš kršiti prava onih kojima to mesto zaista treba.“