Srbija i region opraštaju se od jednog od najvećih imena u istoriji košarke. Đorđe Andrijašević, bivši kapiten, trener i doživotni simbol Crvene zvezde, preminuo je 6. avgusta 2025. godine u 95. godini života. Njegova ostavština ne meri se samo titulama i brojkama, već vrednostima koje je nosio i prenosio – dostojanstvo, znanje, odanost i ljubav prema sportu.
Počeci legende sa Malog Kalemegdana
Rođen 1931. godine u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, Andrijašević je prve košarkaške korake napravio na terenima Malog Kalemegdana – simbolu Zvezde, ali i mestu koje je za generacije mladih predstavljalo više od sportskog centra. Pod mentorstvom čuvenog Milana Muse Bjegojevića, brzo je pokazao izuzetan potencijal.
Sa juniorskim timom Crvene zvezde osvojio je državno prvenstvo već 1949. godine, a svoj debi u seniorskom dresu imao je 1950. godine, dan nakon 19. rođendana. Tokom deset godina igranja za prvi tim Zvezde, upisao je 111 zvaničnih nastupa i postigao 696 poena, igrajući na poziciji beka. Isticao se preciznim šutem i borbenošću u odbrani, ali i smirenošću na terenu.
Simbol generacije i stub reprezentacije
Đorđe Andrijašević bio je peti kapiten Crvene zvezde, ali i stub jugoslovenske reprezentacije u vreme kada se tek gradila njena slava. U nacionalnom dresu nastupio je 47 puta, uključujući Svetsko prvenstvo 1954. godine i Evropska prvenstva 1953. i 1955. Njegov doprinos izlazio je izvan granica terena – bio je lider, uzor i čovek koji je spojio sportsku veštinu sa intelektualnim autoritetom.
Paralelno sa sportskom karijerom, završio je Ekonomski fakultet u Beogradu, a kasnije stekao i doktorat u Italiji – potvrđujući da obrazovanje i sport ne moraju biti u suprotnosti, već mogu postojati u harmoniji.
Uspešna trenerska karijera i pionirski rad u inostranstvu
Po završetku igračke karijere, Andrijašević se nije udaljio od sporta. Naprotiv, kao trener je 1970. preuzeo klupu Crvene zvezde i već sledeće godine ostvario istorijski uspeh – osvajanje prvog Kupa Jugoslavije 1971. godine u Ljubljani. Njegov tim igrao je savremenu, disciplinovanu i efikasnu košarku, zabeleživši 20 pobeda u 27 utakmica.
Trenersku karijeru uspešno je nastavio i van granica bivše Jugoslavije. Vodio je francuske klubove Kaen i Olimpik Antib, u vremenu kada internacionalna trenerska angažovanja nisu bila česta među sportistima s Balkana.
Životna filozofija: Sport kao poziv, ne karijera
Za Đorđa Andrijaševića, košarka nije bila samo posao. Bila je način života, identitet, i sredstvo za prenošenje vrednosti. I u poznim godinama, ostao je veran Crvenoj zvezdi – dolazio je na utakmice, davao komentare, delio iskustva i učio mlade generacije.
U intervjuu za Sportski žurnal 2017. godine, povodom jubileja kluba, rekao je:
„Ne nosi se dres Zvezde da bi se samo igrao – on se nosi sa dostojanstvom, odgovornošću i strašću. Igraš srcem, ne zbog ugovora.“
To su reči koje su ostale zabeležene kao njegova lična filozofija – i nasleđe koje nadilazi sport.
Porodica, dostojanstvo i poslednji pozdrav
Đorđe Andrijašević preminuo je u miru, okružen porodicom koju je neizmerno voleo. Iza sebe ostavlja suprugu, troje dece, šestoro unučadi i četvoro praunučadi. Njegov život bio je ispunjen – ne samo sportskim uspesima, već i porodičnom toplinom i poštovanjem koje je uživao među kolegama i navijačima.
Crvena zvezda je najavila da će mu posthumno odati priznanje dodeljivanjem posebne nagrade i imenovanjem sektora na Malom Kalemegdanu po njemu – simboličnim činom večne zahvalnosti za čoveka koji je bio oličenje kluba, i u dobru i u teškim vremenima.
Zauvek deo crveno-bele istorije
Đorđe Andrijašević ostavio je trag koji će se teško ikada izbrisati. Bio je više od igrača, više od trenera. Bio je institucija, most između generacija, podsetnik da sport može biti put do veličine ne samo u igri, već i u karakteru.
Neka mu je večna slava i hvala.
