Zašto je važno brzo reagovati kada padne pritisak?
Krvni pritisak je jedan od ključnih pokazatelja zdravlja. I dok se često govori o visokom pritisku, nizak krvni pritisak (hipotenzija) može biti jednako opasan – posebno ako se javi iznenada. Simptomi poput vrtoglavice, znojenja, zamućenog vida i slabosti mogu biti znak da organizam ne dobija dovoljno kiseonika, što zahteva brzu reakciju.
U ovom blog postu, uz pomoć saveta doktorke Ivane Stefanović iz Hitne pomoći, saznaćete:
Koji su najčešći uzroci naglog pada pritiska
Koje dve namirnice treba odmah uzeti kad pritisak padne
Kada je vreme da pozovete hitnu pomoć
Kako prilagoditi ishranu i način života za stabilan pritisak
Uzroci naglog pada pritiska
Doktorka Stefanović ističe nekoliko najčešćih faktora koji mogu dovesti do pada krvnog pritiska:
Dehidratacija – premalo tečnosti u organizmu može brzo dovesti do osećaja slabosti
Visoke temperature – toplotni talasi šire krvne sudove i snižavaju pritisak
Nedostatak soli u organizmu – posebno kod osoba koje već uzimaju lekove za regulaciju pritiska
Lekovi – diuretici, antidepresivi i lekovi za srce mogu kao nuspojavu izazvati pad pritiska
Nagla promena položaja – npr. brzo ustajanje iz ležećeg ili sedećeg položaja (ortostatska hipotenzija)
Emocionalni stres – iznenadni šok ili stres mogu izazvati pad pritiska i nesvesticu
Šta odmah pojesti kada padne pritisak?
Doktorka Ivana savetuje dve ključne namirnice koje možete uzeti odmah po pojavi simptoma niskog pritiska:
🧂 1. So (u obliku slanih grickalica ili supe)
So pomaže u zadržavanju tečnosti u organizmu, čime se povećava zapremina krvi i stabilizuje pritisak. Slani krekeri, supa iz kesice ili čak čaša vode sa prstohvatom soli može pomoći da se simptomi brzo ublaže.
💧 2. Voda (ili blagi biljni čaj)
Unos tečnosti je izuzetno važan. Dehidratacija je čest uzrok niskog pritiska, a konzumiranje 1–2 čaše vode može brzo poboljšati stanje.
Kada treba pozvati hitnu pomoć?
Nizak pritisak može izgledati bezazleno, ali postoje situacije kada je neophodna odmah medicinska intervencija. Pozovite hitnu pomoć ako se jave:
Gubitak svesti ili nesvestica
Intenzivna vrtoglavica
Problemi sa vidom (zamagljen ili dupli vid)
Kratkoća daha i osećaj gušenja
Bol u grudima
Slabost koja traje više od nekoliko minuta
Prevencija: Kako održavati stabilan krvni pritisak?
✔ Redovno merite pritisak
Koristite digitalni aparat kod kuće i vodite dnevnik vrednosti.
✔ Hidrirajte se tokom dana
Idealno je da pijete 6–8 čaša vode dnevno, a više tokom toplih dana ili fizičke aktivnosti.
✔ Prilagodite ishranu
Umerena upotreba soli, posebno kod osoba s predispozicijom za nizak pritisak
Više voća i povrća bogatih kalijumom (banane, krompir, spanać)
Manje alkohola, više vlakana i kompleksnih ugljenih hidrata
✔ Krećite se i izbegavajte nagle promene položaja
Redovna fizička aktivnost (brza šetnja, lagano istezanje) podstiče zdravu cirkulaciju. Kod osoba sklonih hipotenziji, preporučuje se da ustaju polako i postepeno.
Stres i pritisak: Nevidljiva veza
Stres igra značajnu ulogu u fluktuaciji krvnog pritiska. Iako se često povezuje s hipertenzijom, dugotrajan stres može dovesti i do iscrpljenosti organizma, što može rezultirati hronično niskim pritiskom. Tehnike relaksacije, poput meditacije, dubokog disanja i laganih vežbi, mogu pomoći u održavanju emocionalne i fiziološke ravnoteže.
Zaključak: Brza reakcija može sprečiti komplikacije
Nizak pritisak nije bezopasan – ali uz pravovremenu reakciju i pravilne navike, može se uspešno držati pod kontrolom. Slana grickalica i čaša vode možda deluju jednostavno, ali u pravom trenutku mogu učiniti veliku razliku.
Zato, slušajte svoje telo, pratite simptome i uvek se konsultujte sa lekarom ako primetite neuobičajene promene.
