Sistematski pregledi pred polazak u školu samo su jedan su od načina da se uoče deformiteti kod dece koji mogu da se razviju i najranijem detinjstvu. Od trenutka kada se dete uspravilo i počelo da hoda, nastavlja se razvoj motornih sposobnosti – hodanje, provlačenje, penjanje, trčanje, skakanje… jer dete ima neprestanu potrebu za kretanjem i istraživanjem. S tim u vezi stručnjaci naglašavaju da je obaveza roditelja da omoguće detetu pravilan rast i razvoj i jačanje muskulature kroz aktivnosti u parku/prirodi, igre sa loptom, uključivanjem u sport.
Koji su najčešći deformiteti kod dece i adolescenata?
Pred polazak u školu svako dete prolazi sistematski pregled tokom kojeg se uočava postojanje ili odsutvo posturalnih deformiteta kao što su kriva kičma, problemi sa kolenima i stopalima, i dete se zatim upućuje u odgovarajuće ustanove, gde se predlaže tretman deformiteta.
– Najčešci deformiteti kod dece i adolescenata su deformiteti kičmenog stuba, odnosno kifoze i skolioze i ravna stopala. U manjoj meri su zastupljeni deformiteti grudnog koša kao što su udubljene i ispupčene grudi, deformiteti kolena ili X i O noge. Udubljene grudi kod dece školskog uzrasta nastaju kao posledica povijenog stava, kifotičnog držanja i mogu da uzrokuju čak i probleme sa srcem – naglašava u razgovoru za eKlinika portal diplomirani fizioterapeut Aleksandra Krstić, predsednica sekcije za sport „Društva fizioteraputa Srbije“.
Mogu li deformiteti kod dece da se uoče i kod kuće, bez lekarskog pregleda?
Najkritičniji period za nastanak deformiteta, kako navodi naša sagovornica, jeste doba takozvanog „ubrzanog rasta”, između 9. i 14. godine, kada bi trebalo intenzivirati fizičku aktivnost kako ne bi došlo do nastanka deformiteta. Fizioterapeut Aleksandra Krstić ističe da se deformiteti uočavaju pregledom i to prvo treba da urade roditelji kod kuće. Barem jednom mesečno roditelji bi trebalo da pregledaju decu i to na ovaj način:
- posmatra se zadnja strana tela, prati se kako stoje ramena – da li su u istoj ravni
- položaj lopatica, da li stoje u istoj ravni
- da li postoji rotiranost kičmenog stuba i u koju stranu
- kako su ruke postavljene uz telo
- da li je karlica u istom nivou.
– Prilikom pregleda sa bočne strane posmatra se linija koja prolazi od sredine uha, pada na centralni deo ramena i dole, na srednji deo kuka. To bi trebala da bude prava linija. Ukoliko postoje odstupanja to znači da postoji deformitet. Nakon što su uočili problem roditelji bi trebalo da se obrate pedijatru koji ih upućuje fizijatru ili ortopedu – savetuje fizioterapeut Krstić.
Nelečeni deformiteti mogu da dovedu do nekih oblika ranog invaliditeta
Osim problema sa srcem, koji mogu da se jave usled problema sa udubljenjem grudi i mogu da izazovu probleme sa srcem, deformiteti kod dece mogu da izazovu i druge komplikacije.
– Nelečeni deformiteti mogu da dovedu do nekih oblika ranog invaliditeta, a tu podrazumevamo ozbiljan poremećaj u radu srca i ugrožavanje funkcije disanja. Lečenje, odnosno sprovođenje korektivnih vežbi, koje su jedini način otklanjanja postojećeg stanja, ne daju rezultat preko noći, već moraju da se sprovode najmanje 6 meseci u kontinuitetu kako bi se video pomak – naglašava fizioterapeut Aleksandra Krstić.
Deformiteti kod dece mogu da se izbegnu
Prevencija nastanka deformiteta, kako kaže naša sagovornica, podrazumeva pojačanu fizičku aktivnost kroz bilo koji oblik sporta, pa čak i uz obične vežbice, kao i trčanje, skakanje, igranje školice, preskakanje konopca u najranijem detinstvu… predstavljaju dobar izbor da se spreči nastanak deformiteta. Fizioterapeut Aleksandra Krstić apeluje na roditelje da se potrude da njihova deca smanje vreme provedeno ispred računara i telefona, jer u tom položaju deca se povijaju i stvaraju nepravilno držanje koje kasnije dovodi do velikog broja problema.
– Ukoliko dođe do nastanka deformiteta onda je potrebno obratiti se stručnom licu, otići na pregled kod fizijatra ili ortopeda, koji upućuju na fizioterapeuta. Fizioterapeut je jedino stručno lice, koje se bavi kineziterapijskim programom koji se sprovodi kod bilo koje vrste deformiteta. Na osnovu određivanja funkcionalnog statusa uočava se koji su mišići slabi, a koji skraćeni i na osnovu toga pravi plan vežbi za svako dete posebno – objašnjava za čitaoce eKlinika portala Aleksandra Krstić.
Odabir dobrog školskog ranca zahteva poštovanje anatomskih karakteristika deteta
Period kada deca polaze u školu jeste i doba ubrzanog rasta, naročito kod devojčica, pa je neophodno redovno kontrolisanje u kraćim vremenskim intervalima, od 4 do 6 meseci. Poželjne su kontrole koje obavljaju pedijatri, fizijatri ili ortopedi. Takođe, veoma je važan izbor školske torbe.
– Rančevi su se pokazali kao dobar izbor, jer ih deca nose na leđima, što se preporučuje zbog rasterećenja kičmenog stuba. U kupovinu ne treba ići bez deteta, jer veličina treba da odgovara konstituciji deteta. Dno ranca ne sme da ide ispod struka, a vrh mora da bude ispod linije ramena. S obzirom na činjenicu da se deca školskog uzrasta razlikuju u telesnom rastu, odabir dobrog ranca zahteva poštovanje anatomskih karakteristika deteta. Tako, na primer, širina ranca mora da bude prilagođena širini ramena, naramenice treba da budu šire, kako bi se težina ranca pravilno rasporedila preko ramena i napravljene od mekog materijala kako se ne bi usecale, visina ranca treba da bude nekoliko centimetara iznad gornje ivice karlice, a zadnja strana ranca treba da bude ojačana. Poželjno je da postoji pojas koji se kopča sa prednje strane a koji dodatno rasporedjuje težinu ranca na kukove i prednji deo tela – savetuje čitaoce eKlinika portala fizioterapeut Aleksandra Krstić, predsednica sekcije za sport „Društva fizioteraputa Srbije“.
Izvor: Fizioterapeut Aleksandra Krstić: Najkritičniji period za nastanak deformiteta jeste doba takozvanog „ubrzanog rasta“, između 9. i 14. godine Foto: Privatna arhiva/Shutterstock
Pronađite adrese svih sportskih klubova kontakt telefone, njihovo socijalne mreže
Naša misija je da pronađete “pravi “ klub shodno njegovim afimitu deteta i obavezamaroditelja
Povratak u školu ili vrtić najčešće otvara nova životna poglavlja kod deteta – to je vreme probanja novih aktivnosti, razvoja novih veština, otkrivanja novih mogućnosti. Verovatno se često vraćate kući sa džepovima punim brošura raznih grupa, klubova i školica koje bi vaše dete moglo da upiše.
Možda vam je želja da delite sa detetom strast prema fudbalu ili samo želite da vaše dete razvija zdrave navike. Bilo koji da je razlog, mnogi roditelji jedva čekaju da dete upišu na sport. Ipak, važno je znati da pritisak na dete da upiše sport previše rano može biti stresno i za vas i za dete.
Većina dece nema razvijenu koordinaciju koja je potrebna za sport sve do četvrte ili pete godine. Takođe, mnoga deca nisu u potpunosti spremna da razumeju pravila igre dok ne dostignu uzrast od 6 ili 7 godina.
Svako dete se razvija različito. Ako vaše dete ne šutira loptu tako dobro kao drugo, to ne znači da neće možda biti sportista kad poraste.
Najbolje je da pomognete detetu da se upozna sa sportom, ali i otkrijete kakva aktivnost mu najviše leži i pre nego što ga upišete u neki klub. Kroz igru možete dete naučiti osnovnim veštinama, kao što su šutiranje, bacanje i hvatanje lopte, ili ubacivanje lopte u mali dečji koš.
Dozvolite detetu da se što više fizički angažuje, jer će dete kroz spontanu igru možda i samo pokazati afinitet prema lopti, prema rolerima (klizanju) ili recimo, penjanju ili skakanju.
Za uzrast mlađi od 6 ili 7 godina, možda je najbolji izbor školica sporta u kojoj je fokus više na zabavi i osnovama igre, nego na takmičenjima i pobedama.
Kada je reč o takmičarskim sportovima, mnogi stručnjaci smatraju da je pravi uzrast preko 8 godina.
Naime, mlađe dete će se teško nositi sa pritiscima poraza i pobeda. Takođe, upoređivanje deteta sa drugom decom i potencijalno udaljavanje sa treninga može imati negativne emocionalne efekte na dete. Ovi efekti su posebno prisutni kod dece roditelja kojima je jako važan sportski napredak deteta. Dete može osetiti preveliki pritisak da igra dobro, jer povezuje pobeđivanje sa roditeljskom ljubavlju.
Neka deca tek oko 10. godine stiču dovoljnu emocionalnu zrelost da se posvete sportu i naviknu na takmičarsko okruženje.
Pregled preporučenih sportova po uzrastu
Deca od 2. do 5. godine mogu se baviti plivanjem, razvojnom gimnastikom, trčanjem, plesom, vožnjom bicikla i rolera.
Deca od 6. do 9. godina mogu trenirati fudbal, atletiku, gimnastiku, tenis, borilačke veštine, klizanje, planinarenje, skijanje.
U uzrastu od 10. godine deca mogu početi sa treninzima košarke, hokeja, odbojke.
Ovi okviri nisu striktni i sa bavljenjem određenim sportom deca mogu krenuti pre ili kasnije. Ukoliko niste sigurni koji sport bi bio najbolji za vaše dete u skladu sa njegovim zdravstvenim stanjem i uzrastom, možete se posavetovati sa fizijatrom i stručnim licima za određeni dečiji sport.
Evo pregeda nekoliko popularnih i korisnih sportova za decu.
Plivanje za decu
Svako dete treba da nauči pravilno plivanje bez obzira da li će to kasnije odabrati kao svoju sportsku disciplinu. Plivanje pomaže u razvoju sveukupnih fizičkih sposobnosti deteta, te poboljšava snagu pluća i mišića. Velika korist kod plivanja je učenje pravilnog disanja, što je po nekim stručnjacima jedna od osnova dobrog zdravlja.
Deca mogu da se bave plivanjem od najmlađeg uzrasta, odnosno od druge godine života. Zbog toga, većina stručnjaka smatra da je plivanje za decu najbolja opcija za uvođenje mališana u svet sporta.
Karate, tekvondo, aikido, džudo i druge borilačke veštine za decu
Dete može da se uvede u borilački sport već sa četiri godine. Optimalan period je oko šeste godine. Borilački sportovi omogućavaju svestrani razvoj deteta u smislu fizičkog, emocionalnog i duhovnog rasta. Osim za dete, borilački sportovi donose benefite i za roditelje jer decu uči disciplini. Takođe, kod dece se razvijaju važne veštine fokusa i samokontrole.
Borilačke veštine razvijaju sportski duh i unapređuju socijalne veštine. Rizici od povreda su minimalni, jer se trenira u kontrolisanim uslovima pod nadzorom trenera i stručnog osoblja.
Tenis za decu
Optimalan uzrast da se počne sa tenisom jeste sa 5 do 6 godina.
Tenis razvija vizuelno-motornu koordinaciju i pomaže razvoj muskulature. Takođe podstiče okretnost, brzinu reagovanja, reflekse, i mnoge druge veštine.
Sama igra je dinamična, pa donosi veliku zabavu za dete, razvija rezonovanje i taktičko razmišljanje.
Gimnastika za decu
Gimnastika je popularan olimpijski sport za koji se kaže da je osnova svih sportova. Zbog toga se u školicama sporta prvo kreće od razvojne gimnastike. Obučeni stručnjaci podučavaju decu mnogim veštinama izuzetno korisnim za dečiji razvoj.
Prva i osnovna prednost gimnastike za decu je ravnoteža i fleksibilnost. Gimnastika pomaže detetu da bude okretno, snažno i neustrašivo. Sa razvojnom gimnastikom može se krenuti od druge godine, a u periodu od 6-9. godina sa treninzima profesionalne gimnastike.
Atletika za decu
Kraljica sporta, atletika, je sjajan sport koji podstiče pravilan i ravnomeran fizički razvoj deteta. Pored snage, razvija se brzina, izdržljivost i fleksibilnost.
Kada je u pitanju trčanje, deca od 5 do 10 godina ne bi trebalo da trče duže od 1 do 2 km u sporijem ritmu. Za decu ovog uzrasta su najbolje kraće dužine, od 50 do 100m.
Nakon 10 godina, deca mogu početi sa treningom trčanja, ali uz vođenje računa o zamaranju, dakle treba pratiti detetov prirodni ritam.
Fudbal za decu
Fudbal je popularan sport među dečacima i može se aktivno trenirati od šeste godine. Fudbal je timska igra koja decu uči disciplini, pravičnosti i razvoju timskog duha. Trčanje za loptom podstiče snagu mišića nogu, fleksibilnost, koordinaciju, kontrolu telesne težine, agilnost i kardiovaskularnu izdržljivost.
Košarka za decu
Kao i fudbal, košarka je odličan način da se stidljiva deca uključe u timsku igru i druženje sa drugom decom. Mladi košarkaši uče da kontrolišu svoje telo odbranom i napadom. Brzo dodavanje poboljšava razmišljanje i reflekse, a dribling lopte podstiče koordinaciju oko-stopalo. Košarkom se deca mogu aktivno baviti od desete godine.
Kako da svoje dete motivišite na sport?
Upoznajte svoje dete sa različitim sportovima. Možete ga odvesti na neku sportsku priredbu, zajednički upražnjavati neku vrstu sporta, pokazati detetu neke sportske tehnike ukoliko ih poznajete i slično. Najvažnije je da ohrabrujte svoju decu, a nikako forsirate. Deca sama treba da odaberu šta žele da treniraju.
Računajte da će dete u nekom trenutku poželeti da promeni sprot kojim se bavi i to je sasvim u redu, čak i poželjno. Jedna od boljih opcija je malu decu upisati u neku od školica sporta gde se upražnjava veliki broj sportova. Dete na taj način dobija priliku da se upozna sa sportovima i odabere onaj koji mu se najviše dopada.
Zdravlje deteta na prvom mestu
Prekomerni i teški treninzi mogu iscrpeti dečiji organizam i dovesti do pada imuniteta.
Detetu koje redovno i aktivno trenira potreban je odmor tela nakon izvesnog vremena. Zato se u mnogim školicama i klubovima za najmlađe pravi pauza tokom školskog raspusta kada se dete odmara i od školskih obaveza i od sportskih aktivnosti.
Kao dodatni korak za čuvanje zdravlja deteta, zakonom je propisano da sva deca koja se aktivno bave sportom moraju proći redovne sistematske pregleda na kojima se utvrđuju njihove sportske sposobnosti i opšte zdravstveno stanje. Na ovaj način izbegavaju se razne neželjene situacije.
Dokazano je da svaka zajednička aktivnost koja uključuje fizički napor doprinosi razvoju dece na više nivoa.
Ipak, sport treba da bude izvor radosti, zabave i druženja za decu, pre nego pritisak i opterećenje. Dete se možda neće isticati posebno u sportu i izrasti u profesionalca, ali će sport svakako doprineti njegovom fizičkom i psihičkom zdravlju.
A ako se dete pronađe u nekom sportu, ako je samo motivisano da trenira i napreduje, sportski rezultati će doći sami po sebi.
Preuzeto sa sajta: https://bebo.club/sport-za-decu
